|
Аустроугарска је војно била вишеструко надмоћна у односу на Србију. Дунавска монархија је имала далеко бројнију војску, као и најмодерније наоружање тог доба. Србија је, поред бројчане и техничке подређености, била додатно изнурена од вођења два балканска рата. Аустријска надмоћ била је очигледна и у ваздухопловству. Док је црно-жута царевина располагала и сопственом производњом и немачким авионима, Србија је поседовала свега неколико авиона француске производње, типа Фарман и Блерио. На почетку рата, српски авиони били су стационирани у Нишу, док су пилоти били на пешадијској обуци. Одмах на почетку ратних дејстава српска војска креће са пребацивањем летелица на бојно поље. Ваздухоплови се железницом пребацују у Ваљево, 9. августа 1914., и већ наредног дана обављају прве летове. Први извиђачки лет, у правцу Дрине, обавили су капетан Живојин Станковић и поручник Војислав Новичић, 13. августа 1914., авионом Блерио 11. Приликом ове мисије, српски пилоти откривају аустроугарске активности на Дрини, изградњу моста код села Видојевице. На тај начин ваздухопловно извиђање даје велики, можда и одлучујући допринос утврђивању правца напада аустроугарских снага, и тако помаже правилно постављање српских јединица. Поред овог извиђања, на реци Сави је пилот Миодраг Томић, такође на Блериоу 11, приметио концентрисање аустроугарских трупа око Шапца, као и понтонски мост који су инвазионе снаге израдиле. Посебну тежину овим првим извиђачко-борбеним летовима српских пилота даје чињеница да су летели на технички не потпуно исправним летелицама и уз недостатак горива. Ни битка на Церу није прошла без активности у ваздуху. Пилот Томић је 14. августа утврдио да је мост на Сави код Шапца завршен. Исти пилот је обавио летове и 18. августа, у јеку битке, али због проблема са оријентацијом на брдовитом терену није поднео комплетан извештај. Пилоти Станковић и Новичић због квара на мотору свог авиона нису обавили потпуно извиђање обављано 14. августа, па су морали да се принудно спусте врло близу линије фронта, код Завлаке. Ту су оштетили авион, који на кратко пада у руке аустроугарских јединица, али је брзо ослобођен и касније поправљен. Колико су авиони били значајни не само за борбене летове, већ и за морал српске војске и народа, сведочи и овај одломак из књиге Светозара А. Ђорђевића:"Аустроугарска војска била је савремено наоружана, па је имала бољу технику и надмоћнију авијатику са новијим и бржим апаратима. Наша ескадра са 3 стара авиона изгледала нам је као два црногорска
|