bili – -Translation – Keybot Dictionary

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL	Krajem rata jedinice NOVJ zarobile su osam Roda, a 1947. nabavljeno je još 14 aviona iz Čehoslovačke. Bili su u naoružanju RV-a sve do 1957. godine kada su predate na upotrebu VSJ, gde je zadnji primerak rashodovan 1960.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain	Ваздухопловство војске Краљевине Југославије је 1940. купило двадесет Рода, које су углавном уништене у Априлском рату. Крајем рата јединице НОВЈ заробиле су осам Рода, а 1947. набављено је још 14 авиона из Чехословачке. Били су у наоружању РВ-а све до 1957. године када су предате на употребу ВСЈ, где је задњи примерак расходован 1960. године.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Prva tri primerka Štormovika kod nas - ali sa sovjetskim oznakama - bili su dvosedi za preobuku pilota Il-2UT u Zemunu krajem 1944. i početkom 1945., a potom su na avionima Il-2, potpuno opremljenim za borbena dejstva jugoslovenski piloti leteli u sastavu 42.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Прва три примерка Штормовика код нас - али са совјетским ознакама - били су двоседи за преобуку пилота Ил-2УТ у Земуну крајем 1944. и почетком 1945., а потом су на авионима Ил-2, потпуно опремљеним за борбена дејства југословенски пилоти летели у саставу 42. јуришне дивизије на Сремском фронту, која је у свом саставу бројала 122 Штормовика и извршила је 747 борбених летова. После рата уследила је испорука већег броја авиона овог типа који су наредних година чинили окосницу наше јуришне авијације. Обзиром да су оригинални Штормовици имали задњи део трупа и репне површине од дрвета, у нашој фабрици авиона „Икарус” у Земуну после рата произведено је 300 секција од метала чиме је продужен век употребе авиона. Овако модификовнаи авиони су добили ознаку Ил-2м3. Кроз наше РВ укупно је прошло преко 300 авиона типа Штормовик, који су били распоређени у шест јуришних пукова. Расходовани су 1955. године, а изложени примерак (евиденциони број 4154, фабрички број 308331) који је добијен од Бугара после рата додељен је Музеју 1961. године.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Prva tri primerka Štormovika kod nas - ali sa sovjetskim oznakama - bili su dvosedi za preobuku pilota Il-2UT u Zemunu krajem 1944. i početkom 1945., a potom su na avionima Il-2, potpuno opremljenim za borbena dejstva jugoslovenski piloti leteli u sastavu 42.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Прва три примерка Штормовика код нас - али са совјетским ознакама - били су двоседи за преобуку пилота Ил-2УТ у Земуну крајем 1944. и почетком 1945., а потом су на авионима Ил-2, потпуно опремљеним за борбена дејства југословенски пилоти летели у саставу 42. јуришне дивизије на Сремском фронту, која је у свом саставу бројала 122 Штормовика и извршила је 747 борбених летова. После рата уследила је испорука већег броја авиона овог типа који су наредних година чинили окосницу наше јуришне авијације. Обзиром да су оригинални Штормовици имали задњи део трупа и репне површине од дрвета, у нашој фабрици авиона „Икарус” у Земуну после рата произведено је 300 секција од метала чиме је продужен век употребе авиона. Овако модификовнаи авиони су добили ознаку Ил-2м3. Кроз наше РВ укупно је прошло преко 300 авиона типа Штормовик, који су били распоређени у шест јуришних пукова. Расходовани су 1955. године, а изложени примерак (евиденциони број 4154, фабрички број 308331) који је добијен од Бугара после рата додељен је Музеју 1961. године.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Izložba je otvorena 1951. godine u Gornjem gradu na Kalemegdanu na prostoru od 50.000 m 2, gde su prikazani primerci neprijateljskih aviona i aviona NOVJ, kao i onih koji su bili aktuelni u tadašnjem Vazduhoplovstvu JNA.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који обнављају Ваздухопловни опитни центар на Старом београдском аеродрому, сакупља већи број авиона са намером да буду сачувани за будућу музејску збирку, али наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма. Изложба је отворена 1951. године у Горњем граду на Калемегдану на простору од 50.000 m 2, где су приказани примерци непријатељских авиона и авиона НОВЈ, као и оних који су били актуелни у тадашњем Ваздухопловству ЈНА. Том приликом Војном музеју је ВТИ трајно уступио авионе Рогожарски П.В.Т., Фоке Вулф ФВ 190Ф, Фиат Г-50бис и Сајман 200. Ваздухопловна збирка се обогаћује 1953. године са авионима Харикен Мк IV, Спитфајер Мк V и Месершмит 109Г-2, као најпознатији ловци из Другог светског рата.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Težio je jednu šestinu zmaja aviona ali istovremeno je bio deo noseće strukture aviona i mogao je da izdrži direktan pogodak granate od 20 mm. Iako su prvi serijski primerci bili jednosedi, borbena iskustva su pokazala da je za odbranu od lovaca potreban strelac sa poljem dejstva prema unazad.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Прототип најбољег јуришног авиона Другог светског рата, чији је творац Сергеj В. Иљушин, је полетео је 12. октобра 1940. под ознаком ЦКБ-57, и укупно је направљено 36.163 авиона овог типа, што га чини авионом који је направљен у највећем броју примерака током рата. Совјетски пилоти звали су га „Летећи тенк” због челичног оклопа у облику каде који је штитио мотор и кабину. Тежио је једну шестину змаја авиона али истовремено је био део носеће структуре авиона и могао је да издржи директан погодак гранате од 20 mm. Иако су први серијски примерци били једноседи, борбена искуства су показала да је за одбрану од ловаца потребан стрелац са пољем дејства према уназад. У том смислу децембра 1942. године појавила се варијанта „м3”, која је ради побољшања стабилности имала промењену геометрију спољних делова крила. Пошто се њихова висина лета у борби кретала између 50 и 150 метара, на циљеве су дејствовали топовима и ракетама практично хоризонтално!

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

godine. Osnovni problem bili su kraci glavnog rotora koji u početku nisu mogli da izdrže veliko opterećenje, tako da je kod prve proizvedene serije vek kraka bio svega 100 do 150 sati. Pored tri člana posade mogao je da ponese 12 vojnika sa naoružanjem ili 16 putnika, osam ranjenika na nosilima ili najviše do 1.500 kg tereta, a korišćen je i kao protivpodmornički helikopter.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

На основу Стаљиновог наређења кострукторски биро Михаила Леонтијевича Мила развио је средњи транспортни хеликоптер Ми-4. Од почетка рада на његовом конструисању па до првог лета прототипа 1951. протекло је само осам месеци, а серијска производња почела је већ 1952. године. Основни проблем били су краци главног ротора који у почетку нису могли да издрже велико оптерећење, тако да је код прве произведене серије век крака био свега 100 до 150 сати. Поред три члана посаде могао је да понесе 12 војника са наоружањем или 16 путника, осам рањеника на носилима или највише до 1.500 кг терета, а коришћен је и као противподморнички хеликоптер. Производња је угашена у СССР 1969. године, а по лиценци рађен је све до 1979. у Кини. Укупно је произведено око 3.500 примерака који су коришћени у двадесетак земаља. Поред тога што је био најмасовнији хеликоптер у наоружању Совјетског Савеза почетком шездесетих година, био је то и први наоружани хеликоптер земаља Варшавског уговора.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

pojavila i troseda verzija KB-6 Trised sa jačim motorom Valter Minor J-W-6/III snage 118 kW (160 KS). Avion je bio veoma pogodan za osnovnu obuku pilota jer su stabilnost i upravljivost tokom svih faza leta bili zadovoljavajući a prevučeni let sa padom u kovit vrlo blagi.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Група словеначких конструктора са Душаном Ценером на челу и уз подршку професора др Антона Кухеља, окупљених у Леталском конструкторском бироу у Љубљани конструисали су двоседи туристичко-спортски авион под ознаком КБ-6 чији прототип је полетео 4. јуна 1952. године на љубљанском аеродрому Брник. Авион је имао четвороцилиндрични мотор Рене (Régnier) 4L00 снаге 100 kW (136 КС). По успешно окончаним испитивањима 1953. године покренута је његова производња у малом броју примерака у авио-радионици „Летов” уз истовремено усавршавање, тако да се 1954. појавила и троседа верзија КБ-6 Трисед са јачим мотором Валтер Минор J-W-6/III снаге 118 kW (160 КС). Авион је био веома погодан за основну обуку пилота јер су стабилност и управљивост током свих фаза лета били задовољавајући а превучени лет са падом у ковит врло благи. Обе верзије могле су да се користе и за акробатско летење, вучу једрилица и бацање падобранаца.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

godine. Usled velikog broja letova, brojne vazdušne flote, kao i snažne protivvazdušne odbrane kojom su raspolagali Nemci i njihovi saveznici, gubici zapadnih saveznika su bili veliki. Ipak, armije Antante nisu oborene preživele pilote i članove posade prepuštali sudbini.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Од 1943. године ситуација на бојиштима Другог светског рата значајно се мења у корист западних савезника и СССР-а. Неколико кључних победа на истоку терају европске снаге Тројног пакта на повлачење. Посебан ударац немачким снагама и њиховим савезницима доносе операције у 1944., искрцавање у Нормандији и капитулација Италије. Борбена дејства се преносе на територију чланица Осовине. Између осталих, на жестоком удару нашла су се нафтна поља у Румунији. Савезничка ваздушна дејства постала су посебно интензивна 1944. године. Услед великог броја летова, бројне ваздушне флоте, као и снажне противваздушне одбране којом су располагали Немци и њихови савезници, губици западних савезника су били велики. Ипак, армије Антанте нису оборене преживеле пилоте и чланове посаде препуштали судбини. Лета 1944. при америчкој војсци основана је Јединица за спасавање ваздухопловних посада (енг. Air Force Air Crew Rescue Unit (ACRU)). Ова јединица је развила врло живу активност на простору где су падали оборени авиони. Како је на подручје Србије пао велики број авиона чије су посаде преживеле, припадници америчке спасилачке јединице успоставили су контакт са снагама покрета отпора и локалним становништвом, које је преживеле ваздухопловце сакривало по својим кућама и имањима.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Iako su naši stručnjaci bili svesni da je motor malog potiska pogodan jedino za lake eksperimentalne avione ipak je doneta odluka o kupovini njegove licence iz dva ključna razloga: bio je to jedini mlazni motor koji se mogao nabaviti na tržištu i imao je izuzetno jednostavnu konstrukciju pa je njegova izrada bila u okvirima naših tadašnjih tehnoloških mogućnosti.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Паралелно са радом на развоју млазних авиона код нас почело се размишљати и о производњи мотора за те авионе. Иако су наши стручњаци били свесни да је мотор малог потиска погодан једино за лаке експерименталне авионе ипак је донета одлука о куповини његове лиценце из два кључна разлога: био је то једини млазни мотор који се могао набавити на тржишту и имао је изузетно једноставну конструкцију па је његова израда била у оквирима наших тадашњих технолошких могућности. Због тога је Фабрика мотора у Раковици 1952. године добила лиценцу за производњу овог типа мотора, а први примерак направљен је годину дана касније и био је то први израђен млазни мотор код нас. Међутим, по изради пробне серије даље се није производио.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

godine u Beogradu, na lokaciji Starog sajmišta, održana je Prva međunarodna vazduhoplovna izložba, gde su pored letelica koje je u to vreme proizvodila domaća vazduhoplovna industrija bili izloženi i neki od poznatih stranih aviona.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Од 28. маја до 13. јуна 1938. године у Београду, на локацији Старог сајмишта, одржана је Прва међународна ваздухопловна изложба, где су поред летелица које је у то време производила домаћа ваздухопловна индустрија били изложени и неки од познатих страних авиона. Међу изложеним ваздухопловима били су: Блерио XI, ловац из Првог светског рата СПАД VII, хидроавион домаће конструкције ШМ и Потез XXV, којим су пилоти Сондермајер и Бајдак 1927. године обавили рекордан лет на маршрути Париз-Бомбај-Београд.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

godine u Beogradu, na lokaciji Starog sajmišta, održana je Prva međunarodna vazduhoplovna izložba, gde su pored letelica koje je u to vreme proizvodila domaća vazduhoplovna industrija bili izloženi i neki od poznatih stranih aviona.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Од 28. маја до 13. јуна 1938. године у Београду, на локацији Старог сајмишта, одржана је Прва међународна ваздухопловна изложба, где су поред летелица које је у то време производила домаћа ваздухопловна индустрија били изложени и неки од познатих страних авиона. Међу изложеним ваздухопловима били су: Блерио XI, ловац из Првог светског рата СПАД VII, хидроавион домаће конструкције ШМ и Потез XXV, којим су пилоти Сондермајер и Бајдак 1927. године обавили рекордан лет на маршрути Париз-Бомбај-Београд.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Obilazak našeg Muzeja pruža posetiocima jedinstvenu priliku da na jednom mestu vide ne samo razvoj našeg vazduhoplovstva u periodu od preko 100 godina, već i da se uvere da u tom periodu često puta ne samo da smo išli u korak sa svetskim dostignućima, već smo bili i ispred svetskih zbivanja.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Обилазак нашег Музеја пружа посетиоцима јединствену прилику да на једном месту виде не само развој нашег ваздухопловства у периоду од преко 100 година, већ и да се увере да у том периоду често пута не само да смо ишли у корак са светским достигнућима, већ смо били и испред светских збивања. То се првентсвено односи на развој наше ваздухопловне индустрије почев од 1923. године, као и на настанак и ширење цивилног ваздушног саобраћаја од 1927. године.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

od Engleza dobilo 20 Tajger Motova za osnovnu obuku pilota i kurirske zadatke. Bili su raspoređeni u Zadru sve do 1949. godine, kada je 16 preostalih aparata predato na upotrebu Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije i dodeljeno aeroklubovima za obuku sportskih pilota i vuču jedrilica.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Новоформирано југословенско Ратно ваздухопловство је марта 1945. од Енглеза добило 20 Тајгер Мотова за основну обуку пилота и курирске задатке. Били су распоређени у Задру све до 1949. године, када је 16 преосталих апарата предато на употребу Ваздухопловном савезу Југославије и додељено аероклубовима за обуку спортских пилота и вучу једрилица. Задњи Тајгер Мот расходован је средином шездесетих година.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL	Već oktobra 1925. godine u Beogradu, u palati braće Miletić na Obilićevom vencu, održana je Prva vazduhoplovna izložba u organizaciji Aerokluba. Ovu izložbu je videlo preko 40.000 posetilaca, gde su bili postavljeni avioni Blerio XI, Brege XIV, Brege XIX, Spad i Brandenburg.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain	Непосредно по завршетку Првог светског рата, развија се свест о потреби очувања летелица и формирања ваздухопловне збирке. Већ октобра 1925. године у Београду, у палати браће Милетић на Обилићевом венцу, одржана је Прва ваздухопловна изложба у организацији Аероклуба. Ову изложбу је видело преко 40.000 посетилаца, где су били постављени авиони Блeрио XI, Бреге XIV, Бреге XIX, Спад и Бранденбург.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL	Zanimljivo je da se u vreme kad je Turbomeka razvijala program mlaznih motora malog potiska ispostavilo da u svetu ne postoji interesovanje za tu vrstu motora - tada su „u modi” bili motori sa što većim potiskom.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain	Занимљиво је да се у време кад је Турбомека развијала програм млазних мотора малог потиска испоставило да у свету не постоји интересовање за ту врсту мотора - тада су „у моди” били мотори са што већим потиском. То је довело фабрику на ивицу банкротства и од пропасти спасла их је наша наруџбина и куповина лиценце.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

oktobra do 3. novembra bili raspoređeni u VOC radi ispitivanja, a potom su raspoređeni u 122. hidroavijacijsko odeljenje iako se u to vreme u britanskoj štampi pojavio podatak da su oni nabavljeni za JAT sa ciljem da se održavaju linije duž dalmatinske obale - verovatno zbog civilne registracije koja im je privremeno dodeljena radi preleta iz Engleske u našu zemlju.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Октобра 1951. године југословенско Ратно ваздухопловство је у оквиру Програма војне помоћи западних земаља набавило у Енглеској два авиона овог типа. По доласку у Југославију најпре су од 23. октобра до 3. новембра били распоређени у ВОЦ ради испитивања, а потом су распоређени у 122. хидроавијацијско одељење иако се у то време у британској штампи појавио податак да су они набављени за ЈАТ са циљем да се одржавају линије дуж далматинске обале - вероватно због цивилне регистрације која им је привремено додељена ради прелета из Енглеске у нашу земљу. Коришћени су све до краја 1962. године, када су расходовани са укупно 1510 сати налета.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Među njima se nalazila i jedna devojka pilot lovac, studentkinja iz Moskve, koja je stanovala u kući Dimićevih roditelja. Kako je došlo do ovog kobnog incidenta? Amerikanci se pravdaju, da nisu bili obavešteni o pomeranju linije fronta. Ali, očigledno da je vođa njihove 82.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

"Четрнаест америчких авијатичара" - наводи, и то вероватно погрешно, Дрецун - "сахрањено је од стране Руса на десној страни при излазу с аеродрома у правцу Ниша, а над гробом су подигли пирамиду са натписом - 'Амерички пилоти погинули 7.11.1944.'" Инжењер Димић се такође сећа, да су још 1946. чланови аероклуба положили венце на овај споменик, али и на гробове руских пилота ловаца, сахрањених у близини. Међу њима се налазила и једна девојка пилот ловац, студенткиња из Москве, која је становала у кући Димићевих родитеља. Како је дошло до овог кобног инцидента? Американци се правдају, да нису били обавештени о померању линије фронта. Али, очигледно да је вођа њихове 82. ловачке групе, пуковник Ц.Т. Едвинсон, у лету од Фође у јужној Италији до центра Балкана погрешио у навигацији, па уместо да туче колоне немачке групе армија Е, која се долином реке Ибар повлачила из Грчке, напада руску колону удаљену преко стотину километара од заданог циља. Пуковник Едвинсон је "тихо и брзо" премештен у базу ван Европе; а генерал Вилсон, главнокомандујући савезничких снага на Медитерану, морао је да одлети у Софију да се лично извини команданту Трећег украјинског фронта - маршалу Толбухину.

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Dok je crno-žuta carevina raspolagala i sopstvenom proizvodnjom i nemačkim avionima, Srbija je posedovala svega nekoliko aviona francuske proizvodnje, tipa Farman i Blerio. Na početku rata, srpski avioni bili su stacionirani u Nišu, dok su piloti bili na pešadijskoj obuci.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Аустроугарска је војно била вишеструко надмоћна у односу на Србију. Дунавска монархија је имала далеко бројнију војску, као и најмодерније наоружање тог доба. Србија је, поред бројчане и техничке подређености, била додатно изнурена од вођења два балканска рата. Аустријска надмоћ била је очигледна и у ваздухопловству. Док је црно-жута царевина располагала и сопственом производњом и немачким авионима, Србија је поседовала свега неколико авиона француске производње, типа Фарман и Блерио. На почетку рата, српски авиони били су стационирани у Нишу, док су пилоти били на пешадијској обуци. Одмах на почетку ратних дејстава српска војска креће са пребацивањем летелица на бојно поље. Ваздухоплови се железницом пребацују у Ваљево, 9. августа 1914., и већ наредног дана обављају прве летове. Први извиђачки лет, у правцу Дрине, обавили су капетан Живојин Станковић и поручник Војислав Новичић, 13. августа 1914., авионом Блерио 11. Приликом ове мисије, српски пилоти откривају аустроугарске активности на Дрини, изградњу моста код села Видојевице. На тај начин ваздухопловно извиђање даје велики, можда и одлучујући допринос утврђивању правца напада аустроугарских снага, и тако помаже правилно постављање српских јединица. Поред овог извиђања, на реци Сави је пилот Миодраг Томић, такође на Блериоу 11, приметио концентрисање аустроугарских трупа око Шапца, као и понтонски мост који су инвазионе снаге израдиле. Посебну тежину овим првим извиђачко-борбеним летовима српских пилота даје чињеница да су летели на технички не потпуно исправним летелицама и уз недостатак горива. Ни битка на Церу није прошла без активности у ваздуху. Пилот Томић је 14. августа утврдио да је мост на Сави код Шапца завршен. Исти пилот је обавио летове и 18. августа, у јеку битке, али због проблема са оријентацијом на брдовитом терену није поднео комплетан извештај. Пилоти Станковић и Новичић због квара на мотору свог авиона нису обавили потпуно извиђање обављано 14. августа, па су морали да се принудно спусте врло близу линије фронта, код Завлаке. Ту су оштетили авион, који на кратко пада у руке аустроугарских јединица, али је брзо ослобођен и касније поправљен. Колико су авиони били значајни не само за борбене летове, већ и за морал српске војске и народа, сведочи и овај одломак из књиге Светозара А. Ђорђевића:"Аустроугарска војска била је савремено наоружана, па је имала бољу технику и надмоћнију авијатику са новијим и бржим апаратима. Наша ескадра са 3 стара авиона изгледала нам је као два црногорска

  Muzej vazduhoplovstva-B...  

Show textShow cached sourceOpen source URL

Dok je crno-žuta carevina raspolagala i sopstvenom proizvodnjom i nemačkim avionima, Srbija je posedovala svega nekoliko aviona francuske proizvodnje, tipa Farman i Blerio. Na početku rata, srpski avioni bili su stacionirani u Nišu, dok su piloti bili na pešadijskoj obuci.

Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine muzejvazduhoplovstva.org.rs as primary domain

Аустроугарска је војно била вишеструко надмоћна у односу на Србију. Дунавска монархија је имала далеко бројнију војску, као и најмодерније наоружање тог доба. Србија је, поред бројчане и техничке подређености, била додатно изнурена од вођења два балканска рата. Аустријска надмоћ била је очигледна и у ваздухопловству. Док је црно-жута царевина располагала и сопственом производњом и немачким авионима, Србија је поседовала свега неколико авиона француске производње, типа Фарман и Блерио. На почетку рата, српски авиони били су стационирани у Нишу, док су пилоти били на пешадијској обуци. Одмах на почетку ратних дејстава српска војска креће са пребацивањем летелица на бојно поље. Ваздухоплови се железницом пребацују у Ваљево, 9. августа 1914., и већ наредног дана обављају прве летове. Први извиђачки лет, у правцу Дрине, обавили су капетан Живојин Станковић и поручник Војислав Новичић, 13. августа 1914., авионом Блерио 11. Приликом ове мисије, српски пилоти откривају аустроугарске активности на Дрини, изградњу моста код села Видојевице. На тај начин ваздухопловно извиђање даје велики, можда и одлучујући допринос утврђивању правца напада аустроугарских снага, и тако помаже правилно постављање српских јединица. Поред овог извиђања, на реци Сави је пилот Миодраг Томић, такође на Блериоу 11, приметио концентрисање аустроугарских трупа око Шапца, као и понтонски мост који су инвазионе снаге израдиле. Посебну тежину овим првим извиђачко-борбеним летовима српских пилота даје чињеница да су летели на технички не потпуно исправним летелицама и уз недостатак горива. Ни битка на Церу није прошла без активности у ваздуху. Пилот Томић је 14. августа утврдио да је мост на Сави код Шапца завршен. Исти пилот је обавио летове и 18. августа, у јеку битке, али због проблема са оријентацијом на брдовитом терену није поднео комплетан извештај. Пилоти Станковић и Новичић због квара на мотору свог авиона нису обавили потпуно извиђање обављано 14. августа, па су морали да се принудно спусте врло близу линије фронта, код Завлаке. Ту су оштетили авион, који на кратко пада у руке аустроугарских јединица, али је брзо ослобођен и касније поправљен. Колико су авиони били значајни не само за борбене летове, већ и за морал српске војске и народа, сведочи и овај одломак из књиге Светозара А. Ђорђевића:"Аустроугарска војска била је савремено наоружана, па је имала бољу технику и надмоћнију авијатику са новијим и бржим апаратима. Наша ескадра са 3 стара авиона изгледала нам је као два црногорска