|
|
Једно од најинтересантнијих питања се односи на прилагођавање новој техници ратовања. Судећи према остацима стријелница и топовских отвора, град је био много безбједнији од Благаја и Самобора. Превазилажењем првобитне изградње чврстих и масивних конструкција, одбрамбени смисао је добијао на обимнијим измјенама. Вјероватно је то разлог више за проучавање промјена у темељима кула и зидова. За уношење ратних справа могли су послужити велики полукружни отвори. Ипак, положај кула и објеката Доњег града није могуће установити без истраживања, мада се у мањој мјери исти проблем осјећа и у горњоградској фортификацији. Повећање носивости доњих зидних површина није било од утицаја на горње завршетка који су се временом све више обрушавали. До осме деценије XIV вијека, висина кула није повећавана. Крајем XIV и почетком XV вијека отпочела су појачавања зидова, тако да је данас готово немогуће потпуно уочавање првобитне зидне текстуре. Споља су доживјеле задебљања презиђивањем, при дну много дебљим, при врху много ужим. Та околност је смањила ефикасност урушавања топовским гађањем. Да ли је у то доба испред града подигнут нови зид или ров не може се закључити без помоћи археологије. Сличан закључак се односи и на ојачавање кула која су спрјечавала прилаз контрафорима.
|
