|
Iz košmara Pariza, iz vrtloga i sjaja te kulturne metropole evropske, do bijede, rasula i pada drugog dijela njegove stvarnosti i života, pjesnik odlazi slomljen i razočaran, sav u rasulu duha i ruševinama tijela, da ponovo traži vedrije slike i nade zdravije vidike koje je za sobom ostavio prije svog odlaska, da se okrene životu i poeziji koji su bili s njim i u njemu u svim teškim iskušenjima i krizama, lomovima i padovima.
|
|
Из кошмара Париза, из вртлога и сјаја те културне метрополе европске, до биједе, расула и пада другог дијела његове стварности и живота, пјесник одлази сломљен и разочаран, сав у расулу духа и рушевинама тијела, да поново тражи ведрије слике и наде здравије видике које је за собом оставио прије свог одласка, да се окрене животу и поезији који су били с њим и у њему у свим тешким искушењима и кризама, ломовима и падовима. Поезија је, тада, као и увијек, и заувијек, била и остала, од почетка до краја – истинска његова љубав, велика и неутољива: мелемна и љековита – његова огромна вјера и дубока религија, његова моћна нада и истинска утјеха. Враћа се у Сплит, накратко, а потом у Загреб, такође накратко. Промијењен и несвакидашњи, зрео од искустава и презрео од мудрости, ходио је тим Загребом, некако узвишен, а сам; чудак и особењак меду просјечнима.
|