|
У земљама које дијеле слив ријеке Саве (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Србија и Словенија), 26% националних капацитета за производњу хидроенергије долази из слива Саве и представља 11% њихових укупних капацитета за производњу електричне енергије. Када је ријеч о термоелектранама, 76% њих за хлађење користи воду из ријеке Саве. Укупно, 53% од свих објеката за производњу струје ослања се на потенцијале слива ријеке Саве. Испуњење дугорочних циљева производње енергије из обновљивих извора, које је поставила Европска унија (чије су чланице Хрватска и Словенија) или Енергетска заједница (чије су чланице остале савске државе), такође у великој мјери зависи од водних ресурса у сливу. Кључ за остваривање циљева ублажавања климатских промјена у региону чине улагања у хидроелектране у сливу Саве, за које се очекује да ће, до 2030. године, у земљама слива допринијети смањењу угљен-диоксида за 43%. Упркос значају енергетске стабилности за већину ових земаља, планирање развоја енергетског сектора није увијек повезано са планирањем управљања водама, које такође треба да обезбједи воду потребну за пољопривреду и друге сврхе. Ово захтијева интензивнију координацију, размјену информација и прекограничну сарадњу.
|