|
|
A co je ještě velice důležité: neosobní Bůh by vedl k nesmyslnosti modlitby, kdy by modlitba byla jen dialogem mezi naším vědomím a pojmem Boha, který existuje jen v naší vlastní mysli. Nám je však stále připomínáno, že se modlíme k Bohu, který je v nebi (1 Kr 8,30; Kaz 5,2; Mt 5,16 a 6,9), a že Ježíš je nyní po pravici Boží a předkládá mu naše modlitby (1 Pt 3,22; Žd 9,24).
|
|
|
Mais, ce qui est plus important, un Dieu non-personnel rend absurde la prière au point où la prière est un dialogue entre notre conscience et un concept de Dieu qui n’existe que dans notre propre esprit. On nous rappelle continuellement que nous prions à Dieu qui a une habitation physique au Ciel (Ecclésiaste 5:2); Matthieu 6:9; 5:16; 1 Rois 8:30), et que Jésus est présentement là à la droite de Dieu, pour offrir nos prières (1 Pierre 3:21; Hébreux 9:24). Si Dieu n’est pas une personne, de tels passages deviennent dénués de sens. Mais, une fois que l’on comprend que Dieu est un Père réel et aimant, la prière envers Lui devient une chose très réelle et tangible - parlant, en fait, à une autre personne dont nous croyons être toujours prête et capable de répondre.
|
|
|
神が人格的存在でないなら、私たちが祈りをあげる時も、'祈りがただ私たちの心に存在する意識と神に関する考えとの対話であると言う意味になるので、重大な問題が起ります。私たち継続的に天に身体的に居られる神に祈っている事を気付かせるべきです(伝.5:2; マタ.6:9; 5:16; 王上.8:30)。そしてイエスはいま神の右におられ、私たちの祈りを神にあげています(ペテ前.3:21; ヘブ.9:24)。もし神が人格的でないなら、このような句節はなんの意味もないのです。しかし一度神が実際私たちを愛している父であると認識することができれば、私たちが信頼している他の人に話すと、彼は私たちの意志に反応し応答するように、私たちの祈りは私たちが触知できる実際的神にあげるのです。
|
|
|
Ons word aanhoudend daaraan herinner dat ons tot 'n God bid wat 'n fisiese plek in die Hemel het (Prediker 5:1; Mattheüs 6:9; 5:16;1 Konings 8:30) ; dat Jesus nou aan God se regterhand is om vir ons in God se teenwoordigheid te verskyn (1 Petrus 3:22; Hebreërs 9:24) As God nie persoonlik is nie, dan is hierdie skrifgedeeltes sonder betekenis. As ons eers verstaan dat God 'n fisiese, liefdevolle Vader is, dan word ons gebede na Hom iets werkliks- ons praat dan letterlik met 'n ander Wese wat gewillig, en in staat is, om te reageer.
|
|
|
Najvažnije, neosobni Bog čini besmislenom molitvu - do stupnja gdje je molitva razgovor između naše svijesti i predodžbe o Bogu koji tek postoji u našoj vlastitoj pameti. Mi smo neprestano podsjećani da se molimo Bogu koji je fizički smješten na nebu (Pro.5:2; Mt.6:9; 5:16; 1Car.8:30), i da je Isus sada uz desnu ruku Bogu ondje, da nudi naše molitve (1Pet.3:21; Heb.9:24). Ako Bog nije osoban, ovakvi pasusi su napravljeni besmislenim. Ali čim se jednom Bog shvati kao stvarni, Otac koji ljubi, molitva Njemu postaju veoma stvarna, dodirljiva stvar - u stvari govorenje s drugim bićem koje je vjerujemo vrlo voljno i sposobno odazvati se.
|
|
|
Kuid on tähtis ära märkida, et ebaisikuline Jumal teeb meie palve rumaluseks, kuna palve - on dialoog meie mõistuse ja Jumala vahel, kes eksisteerib meie teadvuses. Meile tuletatakse alalõpmata meelde, et me palvetame Jumalale, kellel on füüsiline asukoht taevas (Koguja 5:1; Matteuse 6:9; 5:16; 1Kuningate raamat 8:30), ja et Jeesus asub praegust Jumala paremal käel, edastades Talle meie palveid (1Peetruse 3:21; Heebrealastele 9:24). Kui Jumal ei oleks isik, siis sellistel värssidel ei oleks mõtet. Kuid kui me ainult kujutame enesele Jumalat ette reaalse armastava Isana, siis meie palve Temale muutub reaalseks ja tuntavaks - tõeliseks (faktiliseks) jutuajamiseks teise olevusega, kes, nagu me usume, võib meile vastata.
|
|
|
Nagyon fontos az, hogy ha Isten egy nem létezőnek tekintett személy akkor ez az imádkozást értelmetlenné teszi - mintha imádságaink dialógusok lennének a mi tudatunk és Isten fogalma között amely csupán a mi gondolatvilágunkban létezik. Azonban folyamatosan figyelmeztetve vagyunk, hogy imádkozzunk ahhoz az Istenhez aki a mennyben van (Zak.5:2; Mt.6:9; 5:16; 1Kir.8:30), és, hogy Jézus most ott az Atya jobbján van, hogy felajánlja a mi imádságainkat (1Pt.3:21; Zsid.9:24). Ha Isten nem individuális akkor ezek a versek elvesztik az értelmüket. De ha egyszer megértjük, hogy Isten egy valóságos, szerető Atya akkor a hozzá való imádság nagyon valóságossá és kézzelfoghatóvá válik - ténylegesen egy másik lényhez szólunk akiben hiszünk aki nagyon készséges és tehetős arra, hogy meghallgasson.
|
|
|
Dar svarbu yra tai, kad malda į beasmenį Dievą netenka prasmės; juk tada tai tampa mūsų sąmonės pokalbiu su kažkokia Dievo idėja, kuri egzistuoja tik mūsų pačių protuose. Bet mums nuolat primenama, kad mes meldžiamės į Dievą, turintį buveinę Danguje (Koh 5:2; Mt 6:9; 5:16; 1 Kar 8:30), o Jėzus, įžengęs į Dangų, dabar sėdi Dievo dešinėje ir užtaria mus (1 Pt 3:21; Žyd 9:24). Jei Dievas nėra asmuo, tai šios eilutės praranda prasmę. Ir atvirkščiai, suvokus Dievą kaip tikrą, mylintį Tėvą, malda tampa labai prasminga ir tikra; tada tai būna pokalbis su kita būtybe, kuri, kaip mes tikime, labai nori ir gali suteikti atsakymą.
|
|
|
Што е најважно, еден несуштествен Бог ја прави молитвата бесмислена, до смислата каде молитвата е еден дијалог помеѓу нашата свест и поимањето за Бога кој постои само во нашиот сопствен ум. Постојано сме потсетувани дека се молиме на Бога кој има физичка локација на небото (Проп.5:1; Мт.6:9; 5:16; 3Цар.8:30), и дека Исус е сега при Божјата десна рака таму, да ги нуди нашите молитви (1Пет.3:21; Евр.9:24). Ако Бог не е личност, овие пасуси се направени бесмислени. Но еднаш кога се сфати Бог како еден, вистински, Отец кој љуби, молитвата станува многу стварно, допирливо нешто, всушност разговор со друго суштество кое, веруваме, е многу волно и способно да одговори.
|
