|
|
Kutumia uchawi kuwa ndio njia yako nzuri kuboresha maisha ni jambo lingine ambalo Mungu hapendi sisi kufanya kwa kila uamuzi tunakabiliwa na maisha yetu kwa Kristo, inatubidi kwa kusema kweli tujiulize 'Je ! kweli Mungu anataka mimi nifanye hivi ?
|
|
|
Dieu ne voudrait donc pas que l’on utilise la sorcellerie comme moyen d’amélioration personnelle. Dans notre vie en Jésus-Christ, avant de faire toute grande décision, on doit toujours se demander: "Est-ce que Dieu veut réellement que je fasse cela? Ferais-je cela si Jésus était là près de moi?" De la façon dont Dieu condamnait la pratique et la consultation de la sorcellerie dans le passé, il est très clair qu’on ne peut pas l’utiliser. La sorcellerie est définie par Samuel comme ayant rapport à la "rébellion" (le mot hébreu sous-entend la "provocation") contre la Parole de Dieu (1 Samuel 15:23). Provoquer le Tout-Puissant, comme les gens d’Israël faisaient par leur croyance aux idoles et à la sorcellerie (Deutéronome 32:16-19), n’est certainement pas quelque chose que l’on voudrait faire. Dieu faisait remarquer qu’Il avait ordonné au peuple d’Israël de chasser devant eux tous les Canaanites à cause de leur croyance en la sorcellerie qui Lui était si répugnante; malgré cela, ils se joignaient eux-mêmes à cette pratique (Deutéronome 18:9-14). On demande la même chose au nouveau Israël des croyants baptisés; on ne doit pas faire comme le monde pécheur autour de nous; autrement on n’héritera pas de la terre promise du Royaume éternel. Prétendre que ce n’est pas nous qui pratiquons la sorcellerie n’est pas une excuse. Si on espère de bons résultats de la sorcellerie, alors on l’utilise effectivement.
|
|
|
Koristiti vještičarstva kao sredstvo za ličnog poboljšanja je nešto što Bog ne bi htio da činimo. U svakoj odluci s kojom se suočimo u naš život u Krista, moramo se ozbiljno upitati 'Želi li Bog doista da učinim ovo? Bih li ovo učinio s Isusom stojeći kraj mene?' U pogledu Božjeg jasnog osuđivanja vještičarstva mislim da odgovor mora biti očit - ne, Bog ne želi da koristimo to. Samuel je definirao vještičarstvo kao povezano s "nepokorno(šću)" (heb. implicira 'provokaciju') protiv Riječi Božje (1Sam.15:23). Provocirati Svemogućeg, kao što je to činio Izrael svojim vjerovanjem u idole i vještičarštva (5Moj.32:16-19), ipak je nezamišljivo. Bog čini poentu da je On zapovijedio Izraelu da otjeraju Kanaance zbog njihova vjerovanja u vještičarstva koje Mu je bilo tako grozno; ipak umjesto toga, oni su se pridružili izvršivanju toga (5Moj.18:9-14). Pa tako za novi Izrael baptiziranih vjernika, mi ne smijemo činite stvari ovog okolnog zlog svijeta, ili inače nećemo moći vječno baštiniti našu obećanu zemlju Kraljevstva. Rasuđivati da je jedino vještica ta koja to koristi, ne mi, je irelevantno. Ako se mi nadamo da će se učinci vještičarštva osjetiti na nas, onda efektivno ga koristimo.
|
|
|
Dievas nenori, kad mes naudotumę kerėjimą kaip priemonę siekti sau pagerėjmo. Jei gyvendami Kristuje turime priimti vienokį ar kitokį sprendimą, kiekvieną karta turime rimtai paklausti: "Ar tikrai Dievas nori, kad aš tą daryčiau? Ar aš tą daryčiau, jei šalia menęs stovėtų Jėzus?". Dievas aiškiai pasmerkia kerėjimą, ir, turėdamas tai omenyje, aš manau, jog atsakymas turėtų būti akivaizdus - ne, Dievas nenori, kad mes naudotume tuos dalykus. Samuelis, apibūdindamas kerėjimą, (žyniavimą) sieja jį su buvimu "atkakliam" (hebrajiškas žodis dar gali reikšti "erzinimą") ir nenoru paklusti Dievo Žodžiui (1 Sam 15:23). Erzinti Visagalį, kaip tai darė Izraelis tikėdamas stabais ir žyniavimu (Įst 32:16-19), tikrai yra lengvabūdiška. Dievas aiškina, kad Jis liepė Izraeliui išvaryti kanaanitus dėl jų tikėjimo kerėjimu ir burtininkavimu nes dalykai pasibjaurėtini Dievui, bet vietoj to izraelitai patys pradėjo taip daryti (Įst 18:9-14). Taigi būdami naujuoju krikštytų tikinčiųjų Izraeliu, mes neturėtume daryti blogų dalykų, paplitusių aplinkinime pasaulyje, nes tada negalėsime amžiams paveldėti mūsų pažadėtosios žemės - Dievo Karalystės. Nesvarbu, kad kerėjimu užsiima šamanas, o ne mes. Jei tikimės iš to kažkokio poveikio sau, tada mes taip pat tuo užsiimame.
|
|
|
Да се користи вештерството како средство за лично подобрување е нешто што Бог не сака да правиме. Во секоја одлука со која се соочуваме во својот живот во Христа, треба озбилно да се прашаме "дали Бог всушност сака да го сторам тоа? Дали би го направил тоа ако е Исус до мене?" со оглед на Божјата јасна осуда на вештерството, одговорот е јасно- не, Бог не сака да го правиме тоа, вештерството е опишано од Самуил како поврзано со ‘непокорност’ (еврејскиот имплицира 'провокација') против Словото Божјо (1Цар.15:23). Да се провоцира Семоќниот, како што направи Израел со своето верување во идоли и вештерство (5Мој.32:16-19), е секако незамисливо. Бог покажува дека, им заповедал на Израел да ги истераат Хананците поради нивното верување во вештерство кое Му беше толку одвратно; сепак наместо тоа, тие им се придружија во практикувањата (5Мој.18:9-14). Па за новиот Израел од крстени верници, ние не смееме да ги правиме работите на околниот зол свет, иначе не ќе можеме да ја наследиме нашата ветена земја на вечното царство. Да се расудува дека, единствено е вештерот тој кој го прави тоа, не ние, е безначајно. Ако се надеваме дека учинокот на вештерството ќе се почувствува на нас, тогаш извршно го употребуваме.
|
