|
|
Друга моја асоцијација је везана уз ногометне навијаче, конзументе ногомета, и њихове реквизите. Мали транзистори на ушима средовјечне старежи која је представљала негдашњи југославенски средњи слој друштва и „Темпо“ под мишицама. Тај средњи слој је носио весте „на ве“ с кошуљом и краватом, балонере и сламнате шешире, воњао је на јефтине колоњске водурине и имао беспријекорно почешљану сиједу косу са солуфима под црту. Ћелавица на средини се, наравски, није видјела. Остарјели за одласке на лоптачке забаве слушали би те једноличне ногометне дриблинге на јефтиним шумећим транзисторима. Они су били нека врста друге линије, позадинска фронта, задужени за ногометне незаинтересиранике да упозоре на важност тренутка. Од њихових зајапурених транзистора ниси могао слушати ништа друго, никакве друге станице није било.
|