|
|
Aleksa Shantic', pjesnik nacionalnih zanosa i pregnuc'a, chija je pjesma Mi znamo sudbu proglashena sonetom srpske istorije, jer je u njoj, potpunije nego i jedan drugi pjesnik, izrazio sushtinu srpske vjekovne borbe, kao borbe za slobodu, koju im je dao Bog, a koju drugi, nasilnici, zulumc'ari, tirani i porobljivachi, neprestano kradu i otimaju – napisao je, 1923.
|
|
|
Алекса Шантић, пјесник националних заноса и прегнућа, чија је пјесма Ми знамо судбу проглашена сонетом српске историје, јер је у њој, потпуније него и један други пјесник, изразио суштину српске вјековне борбе, као борбе за слободу, коју им је дао Бог, а коју други, насилници, зулумћари, тирани и поробљивачи, непрестано краду и отимају – написао је, 1923. године, једну чемерну пјесму у којој је открио болну истину да су се српски хероји из Првог свјетског рата, након побједе, претворили у просјаке. Била је то Песма инвалида. Пјесма мало штампана и анализирана, мало учена у школама и рецитована на приредбама, садржи горко наличје борбе за слободу – за које би се требало знати прије него се крене у борбу. Можда би се, тако, могла спријечити злоупотреба побједе, да се, након ње – рђе сребром покривају. Појављивање Песме инвалида у моме сјећању доживио сам, тада, као Шантићеву подршку и охрабрење за оно што сам изразио у својој пјесми Спомен соба.
|
