|
|
Новела „Бајрам жртава“ израз је Наметкове носталгично-естетске интиме којом он атмосферички заокружава и стваралачки прожима своје новеле. Већ прва прича „Кмет“ говори о пишчевом схватању живота како у његовим одређеним локално-временским релацијама, тако и у његовој опћој датости које је израз традиционалног менталитета његових јунака и њихов однос према савременим животним појавностима. С понашањем јунака писац се поистовјећује, преображава њихова животна искушења у тиху жалбу над прошлим временима и над судбином која их је снашла, такођер уочава људску постојаност коју ни та промијењена времена нису начела. Наметак је у овој новели приказао душевност кмета Ахмета, који своме аги Џанкићу, с којим га је невоља изједначила, носи трећину, те Џанкићев понос који то, усправног става, одбија, јер није спао на то да му се милостиња дијели. Црте поноса, скромности, понизности, али и моралне постојаности, писац приповједачки прати у међуратном времену аграрне реформе без икаквог финансијског обештећења земљопосједника што доводи до крупних морално-економских преображаја и ломова у породицама бивших ага и бегова. Понекад се Наметкова новела претвара у репортажу и удаљава од књижевности, али то се догађа када приповиједа о непосредној савремености језиком интелектуалаца социолога, а када своју прозу отопли причом јунака, у првом лицу у њој заискри морална естетика муслиманске традиције.
|
