aux situations – Croatian Translation – Keybot Dictionary

Spacer TTN Translation Network TTN TTN Login Deutsch Français Spacer Help
Source Languages Target Languages
Keybot      13 Results   6 Domains
  5 Hits pda.medjugorje.ws  
Show textShow cached sourceOpen source URL
«Chers enfants, aujourd'hui, je vous demande: priez, priez, priez. Vous connaîtrez dans la prière la joie la plus grande. Par la prière vous trouverez une issue aux situations impossibles. Merci de vous être mis en mouvement dans la prière. Chacun d'entre vous est cher à mon cœur. Je remercie tous ceux qui ont fait revivre la prière dans leur famille. Merci d'avoir répondu à mon appel. »
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine pda.medjugorje.ws as primary domain
“Draga djeco! Danas vas želim pozvati: molite, molite, molite! U molitvi ćete spoznati najvišu radost i izlaz iz svake nezgode koja je bezizlazna. Hvala vam što ste se pokrenuli u molitvi! Svaki pojedinac mi je omilio srcu i zahvaljujem svima koji su u svojim obiteljima potaknuli molitvu. Hvala vam što ste se odazvali mom pozivu! ”
  ec.europa.eu  
Show textShow cached sourceOpen source URL
En Roumanie, un nouveau projet cofinancé par le FSE se concentre sur l'amélioration de la capacité de réaction aux catastrophes et aux situations d'urgence. Les autorités des comtés d'Alba et de Sibiu, en collaboration avec le Centre national de gestion des catastrophes, mettent en œuvre le projet.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine ec.europa.eu as primary domain
In Romania, a new ESF co-funded project is focusing on improving the capacity to respond to disasters and emergencies. The authorities in the counties of Alba and Sibiu, together with the National Disaster Management Centre, are implementing the project, which involves using information technology systems to manage and evaluate risks and improve decision-making by public authorities before and during emergencies. Critical infrastructure – such as rail, bridges and buildings – are a main focus, while training for over 100 people on the IT systems and in strategic and operational planning are also envisaged.
  transversal.at  
Show textShow cached sourceOpen source URL
Horkheimer et Adorno traçaient donc une limite bien claire, à peine défendable d'un point de vue heuristique, entre la culture, "qui avait depuis toujours contribué à la maîtrise des instincts révolutionnaires comme à celle des instincts barbares” et l'art autonome. Ce point de vue normatif doit vraisemblablement être interprété plutôt comme reflet de leur propre situation et histoire que comme une déduction strictement scientifique. En effet, la culture conçue comme l'ensemble des normes et des valeurs des communautés, peut tout à fait ne pas nécessairement servir à "la maîtrise des instincts révolutionnaires” mais plutôt répondre aux situations spécifiques des exigences économiques du système politique en place par une résistance.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine transversal.at as primary domain
Prkos i razocaranje koji progovaraju iz duktusa ovoga teksta nalaze svoje objasnjenje u nadi koju autori ulazu u potencijal pruzanja otpora koji je imanentan kulturi. Pritom njima ipak nije stalo do narodne kulture koja bi trebala umaknuti industrijskoj obradi - njihova nostalgija odnosi se na autonomnu elitnu umjetnost.  Upravo od neovisnosti te elitne umjetnosti od logike efikasnosti koja vlada gradjanskim drustvom oni ocekuju potencijalno pruzanje otpora. Horkheimer i Adorno povukli su dakle jedno ostro - i heuristicki jedva odrzivo - razgranicenje izmedju kulture koja je „odvajkada doprinosila krocenju revolucionarnih, kao i barbarskih instinkata“ i autonomne umjetnosti. To normativno stajaliste bolje se moze objasniti iz njihova osobna polozaja i povijesti, nego na temelju nekog strogog znanstvenog izvoda. Jer kultura, shvacena kao norme i vrijednosti zajednica, niposto ne sluzi nuzno samo „krocenju revolucionarnih instinkata“, nego u specificnim situacijama pruza otpor ekonomskim zahtjevima vladajuceg politickog sistema. Nedijalektickom i staticnom opisu odnosa izmedju ekonomsko tehnoloskog podgradja i drustveno-politicki-kulturne nadgradnje u Marxa i jos vise u Lenjina (socijalizam=podrzavljenjeSelektrifikacija) Antonio Gramsci suprotstavio je jednu diferenciranu analizu sveze izmedju ekonomije i kulture. Prema Gramsciju, ni odrzavanje na vlasti, a niti promjena vlasti, nisu moguci bez kulturne hegemonije; do revolucija ne dolazi ni na koji nacin nuzno, recimo na temelju ekonomskog i tehnoloskog napretka, nego ta revolucija, da bi se dogodila, potrebuje adekvatnu „ideologiju“ koja sama takodjer nije automatski izraz - kao sto je to barem u nekim Marksovim spisima prikazano - klasne pozicije subjekta, nego zahtijeva stanovito posredovanje. (Gramsci 1980., passim, na primjer str., 219) Kulturni utjecaji su dugovjecni i odredjeni raznovrsnim faktorima, njihova promjena ne uspijeva jednostavno tako da jedna ideoloska gradjevina naprosto zamijeni neku drugu, nego posredstvom promjene tezista, novih oblika pripovijedanja, nakupljanjem novih ideja koje su sposobne nastavljati se na stare.
  republicart.net  
Show textShow cached sourceOpen source URL
Horkheimer et Adorno traçaient donc une limite bien claire, à peine défendable d'un point de vue heuristique, entre la culture, "qui avait depuis toujours contribué à la maîtrise des instincts révolutionnaires comme à celle des instincts barbares” et l'art autonome. Ce point de vue normatif doit vraisemblablement être interprété plutôt comme reflet de leur propre situation et histoire que comme une déduction strictement scientifique. En effet, la culture conçue comme l'ensemble des normes et des valeurs des communautés, peut tout à fait ne pas nécessairement servir à "la maîtrise des instincts révolutionnaires” mais plutôt répondre aux situations spécifiques des exigences économiques du système politique en place par une résistance.
Compare text pagesCompare HTM pagesOpen source URLOpen target URLDefine republicart.net as primary domain
S jednog temeljno drugacijeg osobnog stajalista prosudili su Horkheimer i Adorno komercijalizaciju kuturnog podrucja na cetrdeset stranica „Dijalektike prosvjetiteljstva“ (1994/1944.) koje su posvetili kulturnoj industriji. Ta dvojica lijevih intelektualaca koji su se u bijegu pred nacionalsocijalizmom nasli u Los Angelesu, u sredistu kapitalistickih tvornica snova, s uzasavanjem su ondje uvidjeli kako kapitalizam u formi kulturne industrije preuzima i ujednacava podrucja privatnoga, podrucja medjuljudskih odnosa, uzitka i misljenja, ukratko, velike dijelove onoga sto su oni razumijevali pod kulturom, kako se osjecaji i duboko dozivljene ljudske potrebe proizvoljno pobudjuju i guse, kako je dokolica kao slobodno vrijeme degenerirala do paralelnog svijeta otudjenog rada. „Amusement je produzenje rada u kasnom kapitalizmu“ (isto, str., 145), kako ondje stoji, buduci da „kulturna industrija neprestano vara svoje konzumente upravo za ono sto im ona neprestano obecaje.“ (isto, str., 148)Jer, ne zaboravimo: sloboda u drustvu roba je „sloboda da se bude uvijek isto.“ (isto, str., 176) To susretanje privrede i kulture u formi „Cultural industries“ koje danas zagovaraju mnogi od proponenata „Cultural Studies“, ukljucujuci aktualnog austrijskog ministra kulture Franza Moraka, konstatirano je dakle vec gotovo prije sezdeset godina, premda je tada bilo potpuno drugacije vrednovano.