cité de – Croatian Translation – Keybot Dictionary
TTN Translation Network
TTN
TTN
Login
Deutsch
Français
Source Languages
Target Languages
Select
Select
Keybot
14
Results
8
Domains
5 Hits
www.sitesakamoto.com
Show text
Show cached source
Open source URL
Paris a beaucoup de noms, mais dans la "Ville Lumière" pluies plus à Londres, dans "La
Cité de
Glamour" il ya des mendiants dormant à côté de la bijouterie et de la «ville de l'amour" jamais sentis les bienvenus.
Compare text pages
Compare HTM pages
Open source URL
Open target URL
Define
viajesalpasado.com
as primary domain
Pariz ima mnogo imena, ali u "Gradu svjetlosti" kiše više nego u Londonu, u "Grad Glamour" postoje prosjaci spavanje uz zlatara i "City of Love" Nikada se nisam osjećao dobrodošao.
www.mappetizer.de
Show text
Show cached source
Open source URL
Aucune autre
cité de
Pologne ne peut être aussi fière que Kalisz de son histoire en tant que première ville citée dans les textes. Son apparition dans les manuscrits remonte au deuxième siècle après J.
Compare text pages
Compare HTM pages
Open source URL
Open target URL
Define
kalisz.info
as primary domain
Nijedan grad u Poljskoj nema starijih pisanih dokaza o svom postojanju. Za Kalisz se zna već 1800 godina. Grčki geograf Klaudije Ptolemej u svome «Nacrtu geografije» iz II. stoljeća navodi mjesto Calisia za koje se smatra da je prethodnica današnjeg Kalisza.
transversal.at
Show text
Show cached source
Open source URL
Cette longue ligne d'attente messianique importée dans le politique est représentée dans «Empire» par des enseignants chrétiens de l'Eglise, par Augustin et son idée de la
cité de
Dieu dans laquelle des étrangers nomadiques travaillent ensemble pour créer un monde commun ou par Saint François d'Assis qui décida de vivre parmi les pauvres au treizième siècle, aux débuts du premier capitalisme commercial.
Compare text pages
Compare HTM pages
Open source URL
Open target URL
Define
transversal.at
as primary domain
Tu dugu liniju jednog mesijanskog iscekivanja, koje je prenijeto u sferu politickoga, reprezentiraju u "Empireu" krscanski ucitelji. To je u prvom redu Augustin i njegova ideja bozanske drzave u kojoj stranci nomadi zajedno rade kako bi stvorili jedan zajednicki svijet, ili sveti Franjo Asiski koji se u trinaestom stoljecu, na pocetku ranog, trgovackog kapitalizma odlucio na zivot medju siromasnima. Cinjenica da Negri i Hardt preskacu zidovski trag mesijanskoga bez mesijanizma i nadomjestaju ga krscanskim figurama i slikama kao sto je sekularna svecanost duhova, imanentno hodocasce ili postajanje tijelom mnostva (multitude), zacudjuje tim vise, buduci je u teorijskoj univerzalizaciji zidovskog iskustva u poststrukturalistickom misljenju, na koje se u svojoj distanci prema dijalektici, teleologiji i povijesti filozofije uvijek iznova oslanjaju, rijec o figuri egzodusa. Egzodus je za Negrija i Hardta glavni izrazajni oblik mnostva (multitude): socijalni egzodus iz discipline fordizma i socijalizma, ekonomski egzodus iz pauperiziranih zona svjetskog trzista, antropoloski egzodus iz spolne konstrukcije ljudskoga tijela. O univerzalizaciji egzodusa kao zidovskog iskustva Maurice Blanchot je 1969., pisao:
republicart.net
Show text
Show cached source
Open source URL
Cette longue ligne d'attente messianique importée dans le politique est représentée dans «Empire» par des enseignants chrétiens de l'Eglise, par Augustin et son idée de la
cité de
Dieu dans laquelle des étrangers nomadiques travaillent ensemble pour créer un monde commun ou par Saint François d'Assis qui décida de vivre parmi les pauvres au treizième siècle, aux débuts du premier capitalisme commercial.
Compare text pages
Compare HTM pages
Open source URL
Open target URL
Define
republicart.net
as primary domain
Tu dugu liniju jednog mesijanskog iscekivanja, koje je prenijeto u sferu politickoga, reprezentiraju u "Empireu" krscanski ucitelji. To je u prvom redu Augustin i njegova ideja bozanske drzave u kojoj stranci nomadi zajedno rade kako bi stvorili jedan zajednicki svijet, ili sveti Franjo Asiski koji se u trinaestom stoljecu, na pocetku ranog, trgovackog kapitalizma odlucio na zivot medju siromasnima. Cinjenica da Negri i Hardt preskacu zidovski trag mesijanskoga bez mesijanizma i nadomjestaju ga krscanskim figurama i slikama kao sto je sekularna svecanost duhova, imanentno hodocasce ili postajanje tijelom mnostva (multitude), zacudjuje tim vise, buduci je u teorijskoj univerzalizaciji zidovskog iskustva u poststrukturalistickom misljenju, na koje se u svojoj distanci prema dijalektici, teleologiji i povijesti filozofije uvijek iznova oslanjaju, rijec o figuri egzodusa. Egzodus je za Negrija i Hardta glavni izrazajni oblik mnostva (multitude): socijalni egzodus iz discipline fordizma i socijalizma, ekonomski egzodus iz pauperiziranih zona svjetskog trzista, antropoloski egzodus iz spolne konstrukcije ljudskoga tijela. O univerzalizaciji egzodusa kao zidovskog iskustva Maurice Blanchot je 1969., pisao:
eipcp.net
Show text
Show cached source
Open source URL
Cette longue ligne d'attente messianique importée dans le politique est représentée dans «Empire» par des enseignants chrétiens de l'Eglise, par Augustin et son idée de la
cité de
Dieu dans laquelle des étrangers nomadiques travaillent ensemble pour créer un monde commun ou par Saint François d'Assis qui décida de vivre parmi les pauvres au treizième siècle, aux débuts du premier capitalisme commercial.
Compare text pages
Compare HTM pages
Open source URL
Open target URL
Define
eipcp.net
as primary domain
Tu dugu liniju jednog mesijanskog iscekivanja, koje je prenijeto u sferu politickoga, reprezentiraju u "Empireu" krscanski ucitelji. To je u prvom redu Augustin i njegova ideja bozanske drzave u kojoj stranci nomadi zajedno rade kako bi stvorili jedan zajednicki svijet, ili sveti Franjo Asiski koji se u trinaestom stoljecu, na pocetku ranog, trgovackog kapitalizma odlucio na zivot medju siromasnima. Cinjenica da Negri i Hardt preskacu zidovski trag mesijanskoga bez mesijanizma i nadomjestaju ga krscanskim figurama i slikama kao sto je sekularna svecanost duhova, imanentno hodocasce ili postajanje tijelom mnostva (multitude), zacudjuje tim vise, buduci je u teorijskoj univerzalizaciji zidovskog iskustva u poststrukturalistickom misljenju, na koje se u svojoj distanci prema dijalektici, teleologiji i povijesti filozofije uvijek iznova oslanjaju, rijec o figuri egzodusa. Egzodus je za Negrija i Hardta glavni izrazajni oblik mnostva (multitude): socijalni egzodus iz discipline fordizma i socijalizma, ekonomski egzodus iz pauperiziranih zona svjetskog trzista, antropoloski egzodus iz spolne konstrukcije ljudskoga tijela. O univerzalizaciji egzodusa kao zidovskog iskustva Maurice Blanchot je 1969., pisao:
